Dva miliona duga Montekarga i ŽPCG blokiraju ŽICG

 Dva miliona duga Montekarga i ŽPCG blokiraju ŽICG

Foto: Bankar.me

Poslovanje Željezničke infrastrukture (ŽICG) je finansijski održivo čak i u ovim uslovima malog učešća prihoda iz osnovne djelatnosti, ukoliko bi Željeznički prevoz i Montekargo redovno plaćali utrošenu električnu energiju visokog napona, saopštio je Pobjedi predsjednik Odbora direktora ŽICG Safet Kalač.

On je naveo da je pandemija kovid-19 negativno uticala na prošlogodišnje poslovanje, ali da su zbog bolje organizacije i optimizacije u prvioh devet mjeseci imali dobit od 612.847 eura. U ovom trenutku, kako je kazao, ne može da precizira sa kakvim će rezultatom ŽICG završiti prošlu godinu.

“Neredovno plaćanje ovih obaveza direktno blokira ŽICG. Zbog toga se mora naći drugi način da Željeznički prevoz i Montekargo plaćaju struju, a ne preko ŽICG”, kazao je Kalač Pobjedi.

Naveo je da trenutno operateri duguju 2,1 milion eura, što je 85 odsto ukupnih potraživanja ŽICG.

“Svakodnevno pokušavamo, u kontaktu sa menadžmentom obje kompanije, da pregovorima postignemo rješenje ovog problema, izbjegavajući nepopularnu mjeru prinudne naplate, ali ćemo u krajnjem morati tražiti naplatu potraživanja preko suda ukoliko potraživanja ne naplatimo u zakonskom roku, kako bismo održali tekuću likvidnost”, istakao je Kalač.

Podsjetio je da su ŽICG i Poreska uprava 2017. godine potpisale sporazum o reprogramu poreza i doprinosa na zarade od 3,28 miliona eura.

“ŽICG je izmirila sve prispjele obaveze u jednakim mjesečnim ratama i 2,4 miliona eura, a preostali dio duga po reprogramu iznosi 882.000 eura”, precizirao je Kalač.

Ističe da ŽICG ima uslova da redovno servisira dospjele obaveze prema državi, ali da održavanje tekuće likvidnosti zavisi od naplate potraživanja od ŽPCG i Montekarga za korišćenja trasa ŽICG.

Istakao je da su morali da izvrše brzu reorganizaciju rada zbog mjera NKT, kada su operateri počeli da smanjeno koriste njihove kapacitete.

“Tim prije je pozitivan poslovni rezultat za prvih devet mjeseci 2020. godine značajan, jer je nastao u vrijeme finansijskih, privrednih i naročito transportnih poremećaja izazvanih epidemijom”, rekao je Kalač.

Naveo je da su zadovoljni sredstvima koja su lani dobili iz državnog budžeta, ali je naglasio da to nije bilo dovoljno.

“Planom za ovu godinu menadžment je odlučio da na bazi utvrđenih prioriteta za tekuće održavanje traži povećanje sredstava/subvencija jer je planom javnih nabavki predviđena zamjena dijela neophodne opreme zbog isteka vijeka trajanja”, saopštio je Kalač ne precizirajući o kojem iznosu subvencija se radi.

Naveo je da je, nakon velikog investicionog ciklusa prethodnih godina u generalni remont i modernizaciju 60 km pruge na dionici od granice sa Srbijom do Trebešice, brzina vozova vraćena na projektovani nivo, a vrijeme putovanja skraćeno.

“ŽICG će nastojati da završi planirani remont ostatka pruge od Trebešice do Bara, a cilj je da na cjelokupnoj pruzi od 168,4 kilometra dovedemo nivo projektovane brzine od 80 kilometara na sat”, kazao je Kalač.

On je da je ukupna vrijednost planiranih investicija u infrastrukturu za period od 12 i 24 mjeseca 18 miliona eura, a da je lani uloženo sedam miliona.

Dodao je da je lani obnovljeno 11 betonskih mostova na pruzi Vrbnica – Bar, ukupne ugovorene vrijednosti 11 miliona eura. Krajem prošle godine zaključena su dva nova ugovora o sanaciji osam tunela (12 miliona eura) i o sanaciji 13 betonskih mostova (5,9 miliona), a radovi bi trebalo da počnu u drugom kvartalu ove godine.

“Ovi se projekti finansiraju kreditima Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i od bespovratnih sredstava fondova EU i fonda Zapadnobalkanskog investicionog okvira (WBIF), koji se kofinansiraju iz budžeta Crne Gore”, kazao je Kalač.

Najavio je da ŽICG planira dva nova kreditna aranžmana. Jedan je sa KfW, vrijednosti 28 miliona eura, za sanaciju tri čelična mosta i remont 20 km gornjeg stroja pruge na dionicama Lutovo – Bratonožići – Bioče. Drugi je 11 miliona eura od EBRD za nabavku mehanizacije za potrebe održavanja željezničke pruge.

Krajem prošle godine je saopšteno da je EU počela da sprovodi ekonomski i investicioni plan u Crnoj Gori obezbjeđivanjem 40 miliona eura finansijske podrške za razvoj željezničke infrastrukture.

“Radi se o drugom investicionom grantu za ŽICG, koji će biti podržan u istom paritetnom iznosu kreditnih i donatorskih sredstava u iznosu od po 20 miliona eura za radove i nadzor nad radovima na investicionom održavanju deset čeličnih mostova i osam tunela iz druge grupe prioriteta za sanaciju. Očekivana implementacija je druga polovina ove godine”, kazao je Kalač.

Imaju 717 radnika, prosječna plata 410 eura 

Kalač je naveo da kompanija zapošljava 717 radnika sa dosta „narušenom“ starosnom i kvalifikacionom strukturom.

“ŽICG je iz sopstvenih sredstava isplatila otpremnine za 44 radnika, a u planu je smanjenje broja izvršilaca, shodno novoj organizaciji i sistematizaciji”, rekao je Kalač, objašnjavajući da je prosječna plata 410 eura i isplaćuje se redovno.

“Novim kolektivnim ugovorom, skromno je uvećana zarada svim zaposlenima, dok je menadžmentu ostala ista, što je dodatno motivisalo zaposlene jer je zarada bila među najnižima u Crnoj Gori”, kazao je Kalač.

Kalač je podsjetio da je ŽICG ,,javno dobro od opšteg interesa“ i rekao da očekuje da saradnja sa Vladom bude u tom pravcu.

“A u cilju unapređenja poslovanja ŽICG je i razmišljanje kako, kada i ko to treba da uradi internu reorganizaciju sva četiri željeznička preduzeća u cilju racionalizacije poslovanja, boljeg korišćenja kapaciteta, smanjenja troškova i tržišnog načina poslovanja”, rekao je Kalač.

Avatar

Portal Kolašin

Pročitajte još